BREVET [bre’ve:]

Dreams - Passion – Endurance  – Demons – Fear - Changes

Snovi - Strast – Izdržljivost – Demoni – Strah – Promene

Biciklistički ultramaraton je disciplina koja je relativno nova u našim krajevima, ali doživljava ekspanziju. Šta je Ultramaraton, Randonneurs, Brevet, kako se trenira i kroz šta telo prolazi pri vožnji te discipline su samo neke od tema ovog opširnog Bloga.

Ideja da napišem ovaj tekst se rodila davno, ali je podstaknuta da što pre izađe zahvaljujući  Tibor Tarjanu koji je za temu za „Planom do forme VII“ stavio i Brevet. Ko ne zna ko je Tibor Tarjan. Biciklistički radnik koji je osnovao „DunavskiKup“ gde se takmiče biciklisti amateri, žene i mlađe kategorije biciklista. Kup je za 23 godine imao sigurno preko 1500 učesnika iz 18 zemalja. Neki od pobednika su kasnije bili i u Biciklističkoj reprezentaciji Srbije. Hvala mu što se toliko trudi oko nas amatera.  Jedan kurizoitet, na jednoj trci „Dunavski Kup“ ima više biciklista nego na ovogodišnjoj „Trci kroz Srbiju“!!! 

                                                                   Brevetaši

Brevet se u Srbiji pojavio 2011. godine i to zahvaljujući entuzijazmu Ralić Igora,  čoveka koji je tada mislio da će to biti jedna grupica ljudi koji će se pojavljivati i voziti zajedno na dugim vožnjama, ali sve se preokrenulo.  Brevet je narastao toliko da sada na najkraćoj distanci uobičajni broj učesnika je preko 100. Postao toliko popularan da se za prestižni Brevet Paris – Brest – Paris kvalifikovalo devetnaest  ljudi

Šta je to randonneuring, Brevet ?

Randonneur biciklizam, često zvan i maratonski biciklizam, ili našim rečima popularno „dugoprugaški biciklizam”, može svakom biciklisti da znači nešto drugačije.
Za nekoga je to više kao touring sa puno prevezenih kilometara kroz atraktivne predele, obično sa umerenijim tempom vožnje.
Za nekoga drugog to pak znači izazov brzine i što kraćih postignutih vremena, gde biciklisti sebi postavljaju ciljeve u vidu rekorda trase, najboljeg ličnog vremena i tome slično,
a može značiti to i zajedničku vožnju sa manjom grupom istomišljenika koji voze u peletonu i gutaju kilometre za doručak ;)

Randonnée [randone] francuska reč koja u slobodnom prevodu znači "dugo putovanje".
 Brevet [bre’ve:] takodje francuska reč koja znači "sertifikat", a u slučaju randonneur-ske vožnje karticu koju svaki Randonneur nosi sa sobom i koja se overava na svakoj usputnoj kontrolnoj tački, te Brevet ustvari znači "sertifikovana vožnja".

Brevet je biciklistički dogadjaj (ne trka), gde učesnici prate predefinisanu trasu i da bi uspesno završili brevet potrebno je da se ispoštuju odredjeni vremenski limiti,
kako za celokupnu vožnju tako i za stizanje do odredjene kontrolne tačke u odredjenom vremenskom periodu.

Standardne dužine breveta su 200 km, 300 km, 400 km, 600 km, 1000 km i 1200km, ali mogu biti i duži od 1200km, na kojima je biciklista potpuno samostalan, i ne moze primati nikakvu pomoć od trećih lica, osim na samim kontrolnim tačkama, tako da se bicklista mora sam o sebi starati, odklanjati defkekte ili kvarove na biciklu, suočavati se sa svim vremenskim uslovima koji ga tokom vožnje mogu zateći.

Vremenski limiti su za 200 km je 13,5 časova, za 300 km 20 časova, za 400 km 27 časova, za 600 km 40 časova, za 1000 km 75 časova i za 1200 km 90 časova.

                                         BRM 200 k Bosanski Šamac, Republika Srpska

Trening i ishrana

Kada sam odlučio da se posvetim Brevetu i ultramaratonu, prvo sam kontaktirao Baloh Marka. Marko je slovenački najbolji ultramaratonac, svetski prvak na 24 časa (808 km), vlasnik brojnih rekorda. Marko mi je dao kratka upustva kako da krenem sa treninzima i kako da ih rasporedim. To mi je omogućilo da ne moram da lutam, nego odmah da radim sa pravim treninzima, ne trošeći vremena i snage previše. 

Zatim sam se konsultovao sa saveznim selektorom PavlovićRadomirom – Patkom. Patak i ja se poznajemo preko 30 god, još iz doba dok sam bio mlađi junior. Patak je veliki poznavalac i poštovalac ruske škole i to  znanje, njihove ishrane je preneo na mene. Na žalost u Srbiji ne postoji specijalizovan trener za biciklističke ultramaratone, ali saveti oko treniranja i provere utrenirenosti  proveravam na Patkov način evo već treću godinu. I ima uspeha i rezultata.  Najverovatnije mi se zahvaljujući Patku usadilo tako brzo vožnja bez ciklomastera. Patak, Hvala! Za doručak i obrok pre treninga, takođe je Patak dao sugestiju, a da je ne dobar, nego odličan pokazuje i to da su i drugi usvojili kojima sam preneo šta jedem. Uz put, ako sam u mogućnosti koristim sve na prirodnoj bazi: Banane, suvo grožđe, sirov badem i urme. Da bih upotpunio treninge i pravio kvalitetnije analize, počeo sam da koristim aplikacije Strava, StavistIX i od skoro Velowiever.

U jednom od prethodnih Blogova „Strava i njenih 13 neverovatnih stvari“ gde možete naći zašto baš Strava. Strava je skoro izbacila i Velowiever, ono što mi je odmah upalo u oči jeste da su mesečne aktivnosti na jednom okruglom dijagramu sa svim usponima, rutom, ukupnim vrednostima, a da su podaci privatni. Svakako da će to biti jedna od narednih tema.

Moji treninzi su vezani blokovski; Dva dana vožnje, jedan odmor. S tim da taj teći dan vrlo često nije bukvalno odmor, nego Recovery. Na kraju bloka ide provera bez ciklomastera, tj. Stavite ga u zadnji džep dresa. Dva razloga su za to: Prvi je provera na već određenoj – utvrđenoj ruti koja ima svoju dužinu i težinu, proveravate brzinu, kadencu, snagu, otkucaje srca i sve ostale parametre. Na Stravi je to My goals. Drugi je da naučite da uživate da vozite bez ciklomastera i da obratite pažnju na druge stvari – prirodu i okolinu. Da se ne opterećujete KOM-ovima, nagibima, distancama, nego da vozite iz emocija i razmišljajući, a ne iz ega.

 Na staru Breveta u Inđiji

Šta se dešava s telom, kako pređeni kilometri mogu uticati na telo:

Ultramaraton do poslednjih decenija bio u senci, ali pojavom sve više ljudi kojima je malo da voze razdaljine od 100 do 200 km u jednom dahu proširila se popularnost. Niko ne može da kaže da je lako voziti 50, 70, 150 km, niko ne sme reći da je to lako i kratko, ali između tih vožnji i  ultramaratona, Breveta, postoje ogromne razlika zbog fizioloških, logističkih i psiholoških razlika, kao i između radi sada, radi brzo i radi dugo, ali stvarno dugo.

Halucinacije: Halucinacije su deo ultra predanja. Kada ste u pokretu non-stop, ekstremni umor i čudne senke u sitne sate mogu se igrati sa umom i napraviti „nered“. Odmor i spavanje rešavaju problem. Moje halucinacije su bile na prvih 600 km – čovek pored puta, a na drugih 600 km od žbunja sam mislio da su psi koji me jure.

Zamagljen vid: Zamagljen vid je čest kod onih gde postoji problem kod rožnjače oka usled zamora.

Ubodi insekta: Ubodi insekta su češći kod ultramaratonaca.

Posekotine i modrice: Češće dolazi do padova kod ultramaratonaca zbog umora i konfiguracije terena.

Srce: Srčani problemi su retki kod ultramaratonaca, jer upravo vežbanjem i treniranjem se jača  cirkularni sistem i srce. Mada su neka istraživanja pokazala da posle ultramaratona dolazi do privremene disfuknkcije istih, naročito kod slabije pripremljenih takmičara. A opet može doći i do stalne aritmije srca, ali to svi zovu „sportsko srce“.

Respiratorni organi: Dešava se da posle ultramaratona dođe do oboljenja respiratornih organa, ali to je većinom zbog prašine i flore koja se nalazi usput na stazi.

Tečnost: Suva ustane znači da ste žedni i da telu nedostaje tečnosti. Svi koji se bave sportom moraju da znaju da ako unesete previše tečnosti može doći do nadutosti pojedinih delova tela i organa (Pogledajte dokumentarni film o RAAM-u), kao i da može doći do razvodnjavanja soli tj. natrijuma u telu.

Telesna temperatrura: Kod ultramaratonaca veće je verovatnoća da dođe do hipotermije zbog oslabljenog organizma i vremenskih uslova. Dok opet kratkoprugaši imaju suprotan problem – povišenu temperaturu i to zbog intezivnijeg napora.

Gastrointestinalni problemi: Ultramaratonci troše veći procenat ugljenih hidrata koji ne mogu da se dobiju od sporskih pića i gelova. Ultramaratonci troše i masti koji se mogu nadoknaditi „pravom“ hranom, što znači više gastrointestinalnih problema.

Grčevi u mišićima: Što duža trka, to je veća verovatnoća za grčevima. Dugoprugaše grčevi hvataju u kvadricepsima, zadnjoj loži i listovima. Niko ne zna zašto tačno nastaju grčevi, ali istraživanja ukazuju da je to zbog zamora „mehanizma“ koji regulišu kontrolu rad i kontrakciju  mišića.

Stres frakture: Stres prelomi i druge mišićno skeletne povrede mogu da muče i češće se javljaju kod dugoprugaša. Stopala i šake su najčešće izložena povredama, to sam mogao i da lično osetim na PBP-u. Šake i nervni završetci u njima jer su stalno pod opterećenjem. A javlja se osećaj utrnulosti jednog ili više prstiju koje ume da traje i par meseci. Stopala su stalno pod pritiskom i stresom, nema stajanja za njih. Moguće je da dođe i do „nabijenosti“ prstiju na nogama koje takođe može da izazove osećaj utrnulosti, smanjen dotok krvi i da traje par meseci.

Žuljevi: Žuljevi su takođe češći kod biciklističkih dugoprugaša od kratkoprugaša. Iako je jedan od osnova higijena kod biciklista, dugoprugaši su izloženi prašinom, kiši, blatu koje vrlo često nisu u mogućnosti da odmah uklone. Upravo zbog trenja u čarapi dolazi do nastanka plikova, žuljeva. Nizbrdo, uzbrdo, loš asfalt donosi veća trenja.

Alfa stanje: Namerno sam na kraju stavio alfa stanje. Alfa stanje je poznato po tome što ima isceljujuće i blagotvorno dejstvo na psihu i telo. Alfa stanje je usko vezano za meditaciju i mnogi misle da se alfa stanje postiže mirovanjem. Međutim: mnogi maratonci i ultramartonci će  ispričati da su posle nekog vremena osetili kao da nisu bili izloženi fizičkom opterećenju i kao da su tog trenutka krenuli. Meni se to desilo na Brevetu 600 km pre dve godine. Odjednom na oko 120 km pre kraja sam osetio neverevotanu snagu i više nisam osećao umor. Za 80 km sam napravio razliku od sat vremena u odnosu na grupu. Nije mi bilo jasno šta se to desilo i kako, pa sam pričao sa ljudima. Naleteh na jednog maratonca koji mi je objasnio da i na bicikli može da se meditira i da mi je telo „zaboravilo“ umor ili da sam na nekoj od pauza odmorio psihofizički.

I na kraju, a možda najvažniji savet Randonneursima:

Probajte da telo osetite iznutra. Mi naše telo poznajemo samo spolja, njegov spoljni izgled i funkcionisanje. Osetite tokove energije svog tela. Telo ima svoju inteligenciju. Ono nosi znanje, iskustvo, miliona generacija iza nas. Ono ima mogućnost prilagodjavanja i adaptacije na razne izazove i promene.  Ako telo kaže „odmor“ vi se odmorite. Ako telo oseti glad, vi ga utolite. Ako kaže dosta sa jelom, vi ga poslušajte. Slušajte telo a ne glavu. U glavi ste još uvek daleko od tela, tu postoji jaz. Taj jaz, taj procep treba premostiti tako što ćete um dovesti u saglasnost sa telom osluškujući samo telo. Telo je živi organizam sastavljen od svesnih delova koji čine jednu celinu. Zato postanite osetljivi na molbe i funkcije svog tela.

Mala statistika: Do sada sam izvezao 15 Breveta i sve završio u predviđenom vremenu

2013.god.

- 200 km; 600 km; 200 km

2014.god.

- 300 km; 400 km; 600 km; 1000 km; 200 km;

2015.god

- 200 km; 300 km; 400 km; 600 km; PBP 2015 – 1230 km; 200 km; 200 km;

                                                                      PBP 1891. god.

-  Kao i svi što su čestvovali i ja sam posebno ponosan na PBP 2015. Ako ne pričamo u takmičarskom smislu nego o značaju, ono što je svetsko prvenstvo u biciklizmu za takmičare, to je PBP za brevetaše. Neki to smatraju najvećom smotrom i događajem svog vida bicikliranja, neko to vidi kao sajam biciklizma, neki biciklisti kao najvećem izazovu u karijeri. Jedino što nikad nećete videti da Brevetaš na PBP-u odustaje s osmehom na licu, sramota bi bilo za samog sebe, za sponzore, nego s grčom na licu i bolom ili u suzama,  a ide do kraja iako je prekoračio limit i čak za 10 sati, videćete da se poklanja iz zahvalnosti navijačima koji ga bodre ili čakaju. Brevetašima ne plaćaju učestvovanja  poreski obveznici, nego sami ili nađu sebi sponzora, donatora,  iako  sam način nabavke novca  ne treba da stvara veću obavezu prema sebi, nego to je nešto u nama viteško, beskompromisno  i snažno.

Izvor: sajt Randonneurs Serbia

          Dr . Bonnie Berkowitz