SPARTACUS FLECHE 2016

Fleche-Strela; Posle prvog cilja Noćnog Breveta došao je na red i drugi cilj ove sezone. 

Dan pre starta Strele uhvatila me trema i neka nervoza. Sada kada je prošlo, izgleda mi smešno, ali..... Prvo bio je zacrtan cilj da se MORA završiti, drugo bila je dužina, da li je 450 km ok za početak sezone, mada sam uradio dosta treninga, treće je odustajanje našeg Nikole zbog pada i preloma ključne kosti. Da pokažemo koliko nam Nikola znači, ekipa je po njegovom nadimku na Stravi i dobila ime. 

Svako od nas četvorice je imao zadatak, Dragan i ja česte smene, jer smo u formi i treningu za Hard Cro i TCR, Nikola je trebao da održava i eventualno nadoknađuje brzinu, a Nenad da nas smiruje i drži na uzici. Najzahtevniji zadatak je bio Nenadov. On je na kraju i ispao junak naše ekipe. Njegov uspeh je toliko veći jer je njegova najduža vožnja do Fleche-a bila 13,5 sati. E, sad zamislite koliko je napora morao da se napravi da se izgura do kraja, koja je to volja i snaga. 

U najavi lep dan i hladna noć. Ali da će biti toliko hladna i da ćemo voziti tu noć u „zimskim uslovima“ to nismo ni predpostavili. Dva sata pre starta kafa sa prijateljima u VaradInn-u. I krećemo na mesto početka „Strele“. 

Veliko prijatno iznenađenje od strane Negomira, velikog ljubitelja outdoor aktivnosti. Planinar i biciklista koji je došao da nas isparati, poželi srećan put, tako je i bilo. Njegovu pojavu na startu smo dugo prepričavali, jer ti spontani događaji dugo nam ostaju u sećanju, a ovaj će ostati i zapisan. 

Ali ne samo da nas je ispratio, nego i dočekao, kao što nam je i rekao!

Koliko divnih ljudi se okuplja oko ovakvih događaja, a Savuljiće je čekala borba na dva fronta u dve ekipe i opet sa uspehom i otac i sin. 

Put NS – Zrenjanin je dosadan i monoton, ali trn u Draganovoj gumi se postarao da nam ne bude i to dva puta. Pun mesec se pojavljuje iznad Zrenjanina. Okrugao, crven, tik iznad zgrada, u prvi mah pomišljam da je to vodotoranj koji su osveleli i čekam da promeni boju. Ali ništa i na kraju Nenad i ja shvatamo da je to Mesec koji je nisko. Prvi put vozim kroz Zrenjanin noćom i lepo izgleda, svetao je. 

Kratak predah i put Beograda i Uba. Na Zrenjaninskom neočekivano hladno. Na par kilometara do Uba osećam kako me hvata san, ali onda izlazim na čelo grupe: povećavam brzinu, pesma i voda da se razbudim. Uspelo je. 

Od Uba tim putem do Koceljeve, karakteriše noć i dva divlja ogromna zeca koja su pretrčavala put, a ovaj drugi stao na sred i gleda nas, ko ste vi? Zamalo da se sudarim s njim. Put je zanimljive konfiguracije, tako da ću uskoro na tu stranu. 

Posle fenomenalnog gostoprimstva na pumpi MAX Petrol u Koceljevi, odmorni nastavljamo put do Šapca i to brzo. 

Posle Šapca očekujem Draganovu dugo najavljivanu pistu, ali ni traga. Ali zato nas je uhvatio smor. Sunce nikako da izađe iza oblaka i nikako da vidimo svoju senku na asfaltu. 

Na granici Carinik nam kaže da kasnimo, jer su drugi prošli pre dva sata!? Ko li je to? I da ne zna ko bi i šta bi ga nateralo da vozi toliko bicikl. Nastavljamo kroz Republiku Srpsku i u Bjeljini na pumpi devojka nam reče da zna zašta služe kartoni za overu,  jer joj je to nadareni momak lepo popunjen, kulturan i fin sve objasnio jutros u 05:00. Boss, a ko drugi je takav? 

Ubrzo posle Bijeljine ostaje nam još 100 km. I javlja se onaj osećaj kao na PBP kada sam prešao  1000 km znao sam da me više ništa ne može zaustaviti, tako i ovde, a tih 100 km je prošlo i izgledalo kao 10 km. U glavi misao, pa šta je to još četiri u najgorem slučaju,  pet sati vožnje. 

Prvi put prolazim pored onog etno sela Stanišići. Pa to je sve samo ne etno selo. I zaista nemam nameru ni da svraćam ni da skrećem. Ono je nakaza! A preko puta Salaš!? Pa da li ljudi znaju uopšte značenje reči Etno i Salaš. 

Nisam znao ni da Opština Bogatić se proteže u dve države. Carinik na našoj strani se zainteresovao koliko imamo do Novog Sada i skreće nam pažnju da je upravo počela kiša. Ali  kiša nas je samo zakačila i brzo prestala. 

U Sremskoj Mitrovici  nas je dočakalo Sunce. Sad je već poznata staza i predeo, sunce i vetar u leđa. Sve po planu ide. Zadnje kilometre smo iskoristili da ohladimo organizam i rastresemo noge. Iza ćoška cilj i neki dragi ljudi. Lepo iskustvo, ispraćaj, nepoznat teren, hladna noć, najduža vožnja u ovoj godini i druženje posle zvršene vožnje. Dugo toga nije bilo, a mislim da je razlog jer smo imali gde da popijemo kafu, sok, pivo. Sve u svemu sjajno!

 Spartacus Boys - YouTube

HARD CRO, LIFECLASS, ULTRAMARATON & IRONMAN – POD ISTIM KROVOM

Najvažnije je da su vam ubeđenja jača od vaših sumnji. Novak Đ. 

Šta ćete pomisliti o hotelu, kada na recepcije prve dve rečenice su: Ime i Prezime!? Jeste li poneli bicikl?   I otkud LifeClass među ovim rečima!? Jednostavno, veže ih uspeh! Jer bez ubeđenja poslovno uspešnih ljudi i sportista, nema uspeha. A Vi budite strpljivi, pa pročitajte do kraja zašto i otkud Novak u ovom postu. 

G-din Branimir Blajić je poznat široj turističkoj javnosti kao čovek koji od ispod prosečnog ili prosečnog hotela, pravi izvrsno posećene i uspešne hotele. Nije mi namera da ovaj post bude hvalospev o njegovom radu i njegovim zaposlenima, ali je sigurno zaslužan što će ove godine hotel kojim rukovodi ugostiti dva najveća biciklistička događaja u Hrvatskoj. Prvi je HARD CRO, ultramaratonska trka na 1400 km. Drugi je Trka kroz Hrvatsku, koja će ugostiti i u kojoj će se takmičiti najbolji ProTour ekipe današnjice. I još i ovo, moje lično mišljenje je da to sve ne bi uspeo bez njegovih zaposlenih počev od g-dina Saše, preko recepcionara i tehničkog osoblja koje je brižljivo odabrao . Meni je u jednom trenutku bilo neprijatno da bilo šta pitam ljude sa recepcije, jer su toliko ljubazni i susretljivi da me je bilo sramota da trčkaraju oko mene, video sam da su takvi prema svim gostima. 

Hard Cro je izabrao ovo mesto iz više razloga kao Kontrolnu tačku broj dva. Prvo jer je tu najsevernija turistička tačka Hrvatske, a druga, jer je LifeClass sponzor trke. Svi učesnici će na ovoj tački dobiti obrok i spavanje u okviru startnine. Kada učesnici budu videli uslove smeštaja, kvalitet i količinu obroka, shvatiće da je u stvari to poklon organizatora i LifeClass. 

Kontrolna Tačka br. 2 Hard Cro

Direktor trke Hard Cro KOrnel (nije štamparska greška) me je pozvao na promociju trke. Naravno da sam prihvatio jer je to za mene bila čast. Prvo nisam znao ni ko će biti gosti promocije, ali kada sam saznao shvatio sam u kakvom ću društvu biti. Kada sam ispričao Draganu Jurakiću uredniku  TV magazina„Pod istim krovom“ gde bi išli i o čemu se radi, prihvatio je da i on krene sa TV ekipom koja će zabeležiti neverovatne i lepe priče. 

Pre iznenađujućih reči dobrodošlice na recepciji, na ulazu u hotel primetiće te tri bicikla, jedan retro i dva savremena drumaša, a preko celog zida priča o desetostrukom IRONMAN-u Robert Setniku koja Vas ostavlja bez daha. Za deset dana, deset IRONMAN-a (3,8 km plivanja, 180 km biciklom i 42,2 km trčanja). Čim je ušao na vrata saleteo sam ga sa obaveznim fotografisanjem i pitanjima koja su se ređala. Na kraju našeg razgovora i pregršt saveta i upustva ( odnos zamora i odmora, granica izdržljivosti, šta je sledeće ), potvrdila se moja želja da ove godine budem Finisher Hard Cro i TCR No4, a sledeće sezone dampočnem sa duatlonom. Dolazi MarkoBaloh. Šta reći!? Čovek koji me je prvi uputio u tajne ultramaratona, prema kojem osećam strahopoštovanje i obavezu da dam sve od sebe na svim ultramaratonima. Na treningu sa njim i Ares Buršićem (Finisher RAAM) može se svašta naučiti i tu priliku sam i iskoristio. Saveti i trening sa njima je bio više nego koristan. Da ne zaboravim i Bela Kuzler, moj saputnik i kolega koji će takođe da bude  učesnik na Hard Cro i TCR No4. Bela je počeo da vozi „ozbiljnije“ bicikl pre tri godine i imao je 106 kilograma, a sada 60 kg Završio Paris-Brest-Paris 2015 i kvalifikovao se za Transcontinental Race . Izuzetan čovek, biciklista i poznavalac pravljenja ruta. 

Prvi dan zbog kiše nismo izašli na vožnju, ali su nam ponudili kupenja u termalnoj vodi,  bazenu i  masaža. 

Drugi dan je počeo sa cikloturističkim izletom do krajnje severne tačke Hrvatske, mlina na Muri i obilaska mesta u Opštini Sveti Martin. Biciklističke rute su jako dobro obeležene i nisu napadne. Biciklistička staza je drugačijeg kvaliteta od kolovoznog dela za motorna vozila, kada kažem drugačijeg, mislim boljeg, asfalt je gladak. Polako se krećemo ka glavnom putu i cilj je obići značajna istorijska mesta. Zatim slede valoviti predeli, vinogradi i podseća me na deo do Banoštora, kreće se brže i polako prelazimo u trening zonu. Ova vrsta cikloturizma je jako interesntna i drugačija. Ovakvu vrstu turista-rekreativaca zanima asfalt, težina staze i trening. Manje su zainteresovani za to kako ljudi žive i obićaji.  Trening, opuštanje i dobar hotel sa sadržajima. To je g-din Blajić prepoznao i napravio je četiri rute koje se razlikuju po dužini i visincima od lake do teške rute. Brda su kratka, ali teška sa velikim procentom. Uveče Gong terapija i naravno bazen.

Treći dan – nedelja: Obilan doručak  i jak kratak trening, pranje bicikla – Bike wash, još jedan novina koju je uveo g-din Blajić. Određeno mesto za pranje bicikla sa svim potrebnim deterdžentima, uljem za podmazivanje i sunđerima. Šta je recept po g-dinu Blajiću? Naći ciljnu grupu, prirodnu lepotu, „stvoriti“  turistički objekat sa obilnim okolnim i unutrađnjim sadržajima i zatim širiti taj centar. Za unutrašnji sadržaj ciljna grupa su manje aktivni ljudi, a za spoljni ljubitelji outdoor aktivnosti. Obučiti ljudski resurs za dijalog sa turistima, da uvek nađu zajednički jezik. Za svačiji džep da bude dostupno, ali sa ekonomskom isplatljivošću. Jednostavan recept. Hoće li se iko setiti toga u Srbiji? Na ITB-uceo jedan štand Hrvatska je podredila i prezentovala Cikloturizam. TV magazin RTV „Pod istim krovom“ je bio na licu događaja i pogledajte sve ovo na malim ekranima. 

Najsevernija turistička tačka Hrvatske

Taj vid cikloturizma je počeo polako i kod nas da dobija na značaju. Još uvek je na početku i za sada su Španci i Italijani ti koji prednjače u dolasku. 

Dakle, svi koji su spomenuti u ovom postu su ljudi koji su započeli nešto, istrajali i ostvarili uspeh, zato što su sebi rekli mogu i umem, zato što su im ubeđenja jača od sumnji u sebe. 

Kada bi trebalo da svedem razliku između Srbije i Hrvatske sa stanovništa turiste - cikloturiste na jednu rečenicu ona bi glasila: Tamo je sve pod konac!

I na kraju link sa video zapisom: 

https://www.youtube.com/watch?v=pyQDgHPaDNk